Adresa
Karađorđeva 38
Novi Sad, Srbija
Telefon
+381 63 53 88 68
U današnje vreme postoji velika verovatnoća da ste vi, dragi čitaoče, mašina. Zlonamerno programirani internet botovi (softverske aplikacije koje mogu da pokreću automatizovane zadatke) su na žalost česta pojava na internetu. Mogu se koristiti na različitim nivoima, od generisanja lažnih naloga na društvenim mrežama, do brzog rezervisanja svih karata za popularni koncert i orkestriranja velikog napada distribuiranog uskraćivanja usluge (DDoS); DDoS je pokušaj da se usluga na mreži učini nedostupnom tako što je preplavi saobraćaj. To je vrsta napada visokog profila koji može uništiti sve, od banaka do vladinih veb lokacija.
Digitalnom svetu kao što je ovaj potreban je pouzdan način da se zli bot razlikuje od dobronamernog čoveka. Kako veb lokacija može biti sigurna da je “dobronamerna osoba” koja se prijavljuje na neki nalog kako bi uradila neku radnju, zapravo dobronamerna osoba? Jesnostavno, pomoću potpuno automatizovanog testa za razlikovanje računara i ljudi, ili jednostavnije, reCAPTCHA.
Baš kao i sami internet botovi, kao i većina inovacija na internetu, CAPTCHA pronalaze svoje poreklo u hakerskoj zajednici. Još u davnim 1980-im, hakeri su izmislili leetspeek da zaobiđu sigurnosno filtriranje na internet forumima za ćaskanje. Leet je metod pretvaranja reči u slične znakove ili skraćenice koje računar ne može lako protumačiti:
U danima interneta pre Google, veb stranice bi se ručno slale pretraživačima. Da bi sprečila slanje lažnih veb lokacija, AltaVista je implementirala prvi sistem sličan CAPTCHA koji je zahtevao od korisnika da unese niz iskrivljenih znakova u okvir. Ovaj pristup, sa kojim se i dalje često susrećemo prilikom registracije novih naloga ili slanja informacija na internetu, zasniva se na tri principa:
2003. godine, istraživački tim sa Univerziteta Karnegi Melon objavio je pionirski istraživački rad koji opisuje više različitih tipova softverskih programa koji mogu razlikovati ljude od računara. Ova grupa je takođe smislila simpatičan akronim reCAPTCHA .
Luis von Ahn je razvio reCAPTCHA, (prodata Guglu 2009). Trenutno postoji niz projekata i kompanija (uključujući Google Books, Internet Archive, Amazon Kindle i Nev Iork Times) koji skeniraju i indeksiraju veliki broj knjiga, dokumenata i slika za korišćenje na internetu. reCAPTCHA funkcioniše tako što uzima bilo koju od skeniranih reči koja se ne može prepoznati i predstavlja je čoveku pored poznate reči za tumačenje. Ako tačno unesete poznatu reč, identifikujete se kao čovek i reCAPTCHA sistem stiče izvesno poverenje da ste pravilno digitalizovali drugu reč. Ako se još 10 ljudi složi oko transkripcije nepoznate reči, sistem će pretpostaviti da je to tačno. Danas reCAPTCHA pomaže da se digitalizuju milioni knjiga godišnje, a takođe se proširio na podršku kao što su digitalizacija imena ulica i brojeva na Google mapama ili prepoznavanje uobičajenih objekata na fotografijama za Google slike.
Originalna reCAPTCHA traži od vas da unesete poznatu skeniranu reč da biste se identifikovali kao čovek i da biste pomogli u transkribovanju druge reči koju računar nije mogao da prepozna.
Postoje mnogi drugi oblici CAPTCHA, uključujući audio verziju za osobe sa oštećenim vidom. Polje za potvrdu „Ja nisam robot“ koje se vidi na mnogim današnjim internet stranicama – inspirisalo je pitanje ovog članka. Ovo polje za potvrdu, nazvano „reCAPTCHA“, je Google proizvod koje koristi kombinaciju napredne Google tehnologije za postizanje veoma jednostavnog rezultata. Google će analizirati vaše ponašanje pre, tokom i nakon što kliknete na polje za potvrdu da bi utvrdio da li izgledate kao čovek.
Ova analiza može da obuhvati sve, od vaše istorije pregledanja (zlonamerni botovi ne moraju baš da pogledaju nekoliko YouTube video snimaka i provere svoj Gmail pre nego što se registruju za bankovni račun), do načina na koji organski pomerate miša na stranici. Ako Google i dalje nije siguran u vašu “ljudskost” nakon što kliknete na polje za potvrdu, biće vam prikazan vizuelni reCAPTCHA (sa rečima, uličnim znakovima ili slikama) kao dodatna mera bezbednosti.
Za reCAPTCHA test za prepoznavanje slika, obično se korisnicima predstavlja 9 ili 16 kvadratnih slika. Sve slike mogu biti sa iste velike slike, ili se svaka može razlikovati. Korisnik mora da identifikuje slike koje sadrže određene objekte, kao što su životinje, drveće ili ulični znakovi. Ako se njihov odgovor poklapa sa odgovorima većine drugih korisnika koji su poslali isti test, odgovor se smatra „tačnim“ i korisnik prolazi test.
Izbor određenih objekata sa zamućenih fotografija je težak problem za računare. Čak se i napredni programi veštačke inteligencije bore sa tim – pa će se i bot boriti. Međutim, čovek bi trebalo da bude u stanju da to uradi prilično lako, pošto su ljudi navikli da percipiraju svakodnevne predmete u svim vrstama konteksta i situacija.